Vesti

05. avgust 2014.

БЕЛЕФ у Атељеу 212 – СЛАВНА ФЛОРЕНС у недељу 10. августа!

Услед сталних временских непогода у Београду измењене су локације одржавања програма на Београдском летњем фестивалу (БЕЛЕФ), па се са отворених сцена програми селе под сигурне кровове институција културе.
Зато ће се на сцени „Мира Траиловић“ Атељеа 212 у недељу, 10. августа, у 21.00 одиграти позоришна представа СЛАВНА ФЛОРЕНС, по тексту Питера Квилтера, у режији Ђурђе Тешић у којој играју: Горица Поповић, Тамара Драгичевић и Иван Михаиловић.

Улаз је слободан.

slavna-florensbelef

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СЛАВНА ФЛОРЕНС, по тексту британског драмског писца Питера Квилтера, је истинита прича о Флоренс Фостер Џенкинс, најгорој певачици на свету, која је четрдесетих година у Њујорку била омиљена музичка атракција. Флоренс Џенкинс се прославила оперском каријером, иако није умела да пева. Комад прати њен живот у време када њена каријера достиже врхунац – наступом у Карнеги холу!

Публика је била одушевљена њеним „фантастичним гласовним могућностима“ и за концерт ове сопранисткиње без трунке слуха увек се тражила карта више. Ипак прича о Флоренс Џенкинс је топла људска прича, јер су њена огромна љубав према музици и ексцентрични ентузијазам били толико заразни да су били јачи од недостатка талента. Овај бродвејски шоу и велики позоришни хит, први пут је изведен у Лондону, на Вест Енду 2005. године, када је био номинован за престижну „Лоренс Оливије” награду као најбоља нова комедија.

14. jul 2014.

ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ИЗБОР ДИРЕКТОРА ПОЗОРИШТА АТЕЉЕ 212

На основу члана 35. Закона о култури (Сл Гласник РС бр.72/2009), члана 33. Статута Позоришта Атеље 212 и Одлуке Управног одбора о спровођењу јавног конкурса за избор директора Позоришта Атеље 212- установа културе од националног значаја, број 1937 од 07.07.2014. године, Управни одбор Позоришта Атеље 212-установа културе од националног значаја оглашава

ЈАВНИ КОНКУРС
ЗА ИЗБОР ДИРЕКТОРА
ПОЗОРИШТА АТЕЉЕ 212 – установа културе од националног значаја

Подаци о установи:
Пословно име: Позориште Атеље 212- установа културе од националног значаја
Скраћено пословно име: Атеље 212
Седиште: Београд, ул. Светогорска 21 
Матични број: 07023880, ПИБ: 100049752. Претежна делатност Установе: 90.01 – Извођачка уметност.

Јавни конкурс се спроводи за радно место:
Директор Позоришта Атеље 212 – установа културе од националног значаја, чији је оснивач Град Београд.

Услови за избор кандидата за директора:
Право пријављивања на јавни конкурс има свако заинтересовано лице које испуњава услове прописане Статутом Атељеа 212 и то:
- да има високу стручну спрему, стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистучке стуковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање четири године,
- да има пет година радног стажа и најмање десет година радног искуства у области којом се установа културе претежно бави,
- да се против кандидата не води истрага и да против њега није подигнута оптужница за кривична дела која се гоне по службеној дужности, као и да није осуђиван за кривична дела која га чине недостојним обављања дужности директора;
- држављанство Републике Србије;
- општа здравствена способност,
- способност комуникације са јавношћу.

Приликом избора кандидата за директора, Управни одбор ће ценити и следећа допунска знања и способности:
-да има стечено високо образовање из научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља друштвено-хуманистичких наука и уметности, а првенствено следеће струке: редитељ, глумац, драматург, књижевник, драмски писац, сценограф, костимограф, и позоришни продуцент,
-да је кандидат истакнута стваралачка јавна личност са осведоченим резулатима у позоришном стваралаштву,
-да познаје пословање позоришта и управљање позоришним ресурсима,
-да познаје нове технологије и њихову примену у редовним и пројектним активностима институција културе, а посебно у позориштима.

Мандат директора траје четири године.
Место рада: Београд
Сваки кандидат који је заинтересован за учешће на конкурсу дужан је да писаним путем затражи од Установе, за чијег се директора номинује, општу документацију ради учешћа на конкурсу.
Општа документација обухвата:
- завршни рачун Установе са билансом успеха и билансом стања за претходну годину,
- финансијски и програмски план за текућу годину,
- Оснивачки акт Установе,
- Статут,
- Правилник о организацији и систематизацији послова Установе који је у примени,
- приоритете Оснивача и приоритете Оснивача везане за рад Установе у периоду за који се кандидат номинује да Установом руководи,
- модел уговора о раду директора и
- податак о висини плате директора Установе.
Општа документација ради учешћа на конкурсу може се лично преузети у Управи Атељеа 212, Светогорска 21, трећи спрат Ц ниво, канцеларија Ц5, сваког радног дана за време трајања конкурса, у времену од 11 до 13 часова, код Дејане Даниловић тел. 063/496931.

Конкурсна пријава за избор кандидата за директора треба да садржи: име и презиме кандидата, датум и место рођења, адресу становања, податке о образовању, податке о врсти и дужини радног стажа и податке о посебним областима знања.
Докази који се прилажу уз пријаву:
1) предлог Програма рада и развоја Установе за период од четири године;
2) оверену копију дипломе или уверења о стеченој стручној спреми;
3) оверену копију радне књижице или потврду послодавца којом се доказује радни стаж;
4) потврду послодавца, оверену копију решења или уговора којим се потврђује радно искуство на пројектима у области културе / у области претежне делатности установе и др;
5) биографију кандидата која мора да садржи елементе који доказују стручност, допунска знања и способности у смислу члана 38. Статута Атељеа 212, са кратким прегледом остварених резултата у раду;
6) уверење да кандидат није правноснажно осуђиван;
7) уверење, не старије од шест месеци, да се против кандидата не води истрага и да против њега није подигнута оптужница за кривична дела која се гоне по службеној дужности;
8) уверење о држављанству Републике Србије;
9) извод из матичне књиге рођених; (издат на обрасцу сходно Закону о матичним књигама, „Службени гласник РС”, број 20/09)
10) доказ о општој здравственој способности (оригинал лекарског уверења),
11) изјаву кандидата да је упознат са општом документацијом Установе.

Докази се прилажу у оригиналу или фотокопији овереној од стране надлежног органа.

Рок за подношење пријава је 30 дана од дана објављивања јавног конкурса. Рок почиње да тече од дана објављивања јавног конкурса у дневном листу „Политика“.

Пријаве се подносе на адресу:
Београд, ул. Светогорска 21 са назнаком „За јавни конкурс – избор директора Позоришта Атеље 212 – установа културе од националног значаја. Пријаве се предају путем поште или у Управи Позоришта Атеље 212, ул. Светогорска 21, (службени А улаз из Влајковићеве, трећи спрат , канцеларија Ц5). Пријаве се подносе у затвореним ковертама.

Изборни поступак спроводи Управни одбор Атељеа 212. У изборном поступку се, оцењивањем стручне оспособљености, знања и вештина утврђује резултат кандидата према мерилима прописаним за именовање директора, у складу са Законом и Статутом Позоришта Атеље 212. У изборном поступку, писаном провером; усменом провером (разговором); оценом приложене документације, проверава се поседовање стручних, организационих и других способности неопходних за успешно организовање и обављање функције директора. Изборни поступак може да се спроведе у више делова, комбиновањем поменутих начина провере, односно спровођењем једног, као самосталног начина провере стручности кандидата. О начину провере стручности кандидата одлучује Управни одбор, о чему благовремено обавештава кандидате.

Неблаговремене, неразумљиве и непотпуне пријаве Управни одбор неће разматрати.

Лица задужена за давање обавештења о јавном конкурсу за избор директора су Биљана Вуловић, секретар Атељеа 212 , број телефона: 063/456616 и Дејана Даниловић, секретарица директора, број телефона: 011 3239 855 и 063/496931.

Оглас о јавном конкурсу је објављен у дневном листу „Политика“ дана 14.07.2014. године.

 

08. jul 2014.

Комеморација Бори Тодоровићу

одржаће се у четвртак, 10. јула у 13 часова у Атељеу 212.

На комеморацији ће говорити: Јелисавета Сека Саблић, Воја Брајовић, Властимир Ђуза Стојиљковић, Мира Бањац, Дејан Мијач, Бранка Петрић, Милена Дравић, Душко Ковачевић, Емир Кустурица, Бранислав Лечић и Ивана Димић.

Kремација је истог дана у 16 часова на Новом гробљу у Београду.

07. jul 2014.

Преминуo БОРА ТОДОРОВИЋ

Данас је у Београду, у осамдесет четвртој години, преминуо наш велики и легендарни филмски, позоришни и телевизијски глумац БОРА ТОДОРОВИЋ, део најславније генерације Атељеа 212, који су својим уметничким радом, шармом и игром створили посебан стил глуме и обележили историју не само Атељеа 212, већ и позоришну и филмску уметност на овим просторима.

25
Рођен је у учитељској породици и у Београду 5. новембра, 1929. године. Студије машинства је заменио глумом на Позоришној академији са Љубом Тадићем, Слободаном Цицом Перовићем и Марком Тодоровићем у класи професора Јозе Лауренчића.
Његов први позоришни ангажман био је у Београдском драмском позоришту, али је са сестром Миром Ступицом и њеним тадашњим супругом Бојаном Ступицом убрзо отишао у Загреб и четири године радио на сцени Хрватског народног казалишта (1964-1969) и играо је у представама: Смрт трговачког путника, Бабy дол, Звјездани часови човјечанства.
По повратку у Београд постаје стални члан Позоришта Атеље 212 где игра у представама: Арсеник и старе чипке (Мортимер), Спровод (Казек), Крмећи кас (Тодор), Развојни пут Боре Шнајдера (Витомир), Капе доле (Одаџија), Псеће срце (Шаров Полиграф Полиграфовић/Клим Чугункин), Радован Трећи (Јеленче), Маратонци трче почасни круг (Лаки Топаловић), Чудо у Шаргану (Миле), Аудијенција Вернисаж (Михаел), Вештина (Том), Повратак (Лени). У Звездара театру остварује улоге у представама: Мрешћење шарана, Пазарни дан, Лари Томпсон-трагедија једне младости, Повратак (Макс).
Незаборавне улге остварио је у филмовима и ТВ серијама: Кораци кроз маглу, Рој, Стићи пре свитања, Посебан третман, Мистер Монтенегро, О покојнику све најлепше, Балкан експрес 1 и 2, Балкански шпијун, Национална класа, Тајванска канаста, Маратонци трче почасни круг, Ко то тамо пева, Дом за вешање, Подземље, Професионалац, Сиви дом, Дипломци, Цео живот за годину дана, Љубав ах љубав, Рађање радног народа…

Добитник је бројних признања и награда: Стеријина награда за глуму за улогу Лакија Топаловића у представи „Маратаонци трче почасни круг“, Награда МЕСС-а за улогу у представи „Вештина“, Награда „Стеријина награда за “ за улоге у представама „Маратонци трче почасни круг“, „Мрешћење шарана“, „Псеће срце“, „Лари Томпсон-трагедија једне младости“, Златни медаљон „Љубиша Јовановић“ за улогу у представи „Лари Томпсон-трагедија једне младости“, Награда „Зоранов брк“ за улогу у представи „Повратак“, Награда „Павле Вујисић“ за животно дело, „Златна клапа“, „Златни екран“, Награда „Гран приx“ за улогу у филму „Професионалац“ у Монте Карлу, 2003. године, Филмска награда Наиса (Ћеле кула) за најбољег глумца Филмског фестивала у Нишу 2003. године, за улогу у филму „Професионалац“, Награда Удружења драмских уметника Србије за животно дело „Добричин прстен”, 2007. године.

19. jun 2014.

ЗОРАН ЂИНЂИЋ – на Фестивалу нове европске драме у Висбадену!

Представа ЗОРАН ЂИНЂИЋ је у званичној селекцији престижног позоришног Фестивала нове европске драме, који се одржава од 19. до 29 јуна 2014. у Висбадену.

„Зоран Ђинђић”, ауторски пројекат Оливера Фрљића, редитеља који у свим земљама региона својим провокативним представама изазива жестоке полемике, добитник је Гран прија “Мира Траиловић” 47. Битефа.

Полазећи од атентата на трагично настрадалог премијера, представа посредно покушава да проговори и о Србији данас и различитим хипотекама које наше друштво носи. Фрљић испитује шта Зоран Ђинђић и његово убиство представљају за развој демократије у српском друштву и у којој мери је то горуће питање онога што се у Србији догађа десет година после атентата. Ова представа, жели да се публика – као ужа друштвена заједница – конфронтира са својом одговорношћу. Да конфронтира друштво са колективним траумама и да успостави драмски сукоб између сцене и публике. Реформски демократски процеси у Србији након Ђинђићеве смрти видно су успорени. Живимо у земљи суспендоване демократије, још увек под хипотеком тог злочина. Представа се бави проблемом развоја демократских идеја са којима се суочавамо у реформским процесима након убиства премијера Ђинђића и преиспитује контекст реализовања отвореног грађанског друштва. Које су последице заустављања политичке визије Зорана Ђинђића и његовог смелог отварања према региону? Постављањем суштинских питања ова представа има циљ да нас суочи са проблемом функционисања државе у којој живимо.
У представи играју Феђа Стојановић, Бранислав Трифуновић, Иван Јевтовић, Милан Марић, Тања Петровић, Тамара Крцуновић, Милош Тимотијевић и Владислав Михаиловић.
На Фестивалу у Висбадену, представа се игра 21.и 22. јуна.

atelje-212-zoran-djindjic-700x466djindjic

Sledeća strana »