Vesti

07. april 2014.

ПРОЛЕЋЕ ЈЕ СТИГЛО У АТЕЉЕ 212!

 

CELAVA 3SLAVNAmizery

 

 

 

 

 

 

ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА, Е. Јонеско, режија Исидора Гонцић
Играју: Ива Стефановић, Матија Живковић, Анђела Јовановић,
Михајло Јовановић, Јована Стојиљковић и Ђорђе Стојковић
5. и 13. април

СЛАВНА ФЛОРЕНС, П. Квилтер, режија Ђурђа Тешић
Играју: Горица Поповић, Иван Михаиловић и Тамара Драгичевић
3, 6. и 14. април

МИЗЕРИ, С. Кинг,  режија Петар Поповић
играју: Аница Добра и Светозар Цветковић
26, 27. и 28. април

04. april 2014.

Постављена спомен плоча у знак сећања на Петра Краља на Врачару

Данас, на рођендан великана нашег глумишта, Петра Краља, испред зграде у којој је живео у Милешевској 38. откривено је ово спомен обележје,  дело вајара Драгана Димитријевића.

Untitled-1

Спомен обележје великом српском глумцу Петру Краљу откривено је данас на Врачару, на платоу испред зграде број 38 у Милешевској улици у којој је живео до смрти, 2011 године.
Спомен полоча откривена је на Краљев рођендан на задовољство Врачараца који ће, како је рекао глумац Милан Цаци Михајловић, имати прилику да на том месту застану и поклоне се великану који их је деценијама чашћавао својим даром.
Дејан Чавић је у име Атељеа 212 подсетио да је Петар Краљ био елитни глумац, један од најначитанијих и најобразованијих глумца своје генерације.
„Био је глумац који никада није склизнуо у јефтину глуму и зато је деценијама заустављао дах гледаоцима”, рекао је Чавић и додао „када су га видели у првој улози, улози Максима Црнојевића, нису рекли ево још један талентовани глумац, већ Богом дан глумац”.
На свечаности, којој је присуствовало око 200 грађана говорили су председник општине Врачар Бранимир Кузмановић, новинар Александар Лукић и глумице Мирјана Ђурђевић и Тања Бошковић, као и ћерка Петра Краља – редитељка Милица Краљ.
Милица Краљ испричала је реакцију коју је чула јуче, током постављања спомен обележје – два дечака су у пролазу питала „ко је овај?” а жена поред њих је додала „Пера! Па, он је био наш”.
„’Овај’ је био наш, али недвојбено само свој. ‘Овај’ је био глумац. … Овај је волео људе, иако му је често срце крварило због нељудскости. Овај им се радовао, радовао се и животу без обзира што је био забринут за стање свести и стање света. Овај је био краљ, иако је често крио своју круну”, рекла је ћерка.
Тања Бошковић присетила се да је Петар Краљ био краљ глуме.
И да је говорио имена из телефонског именика, то би било узбудљиво и занимљиво, рекла је Бошковић и додала и најнезанимљивија песма је у његовој интерпретацији постајала јасна.
На спомен плочи вајара Драгана Димитријевића уз профил уметника је текст са једне стране на српском а са друге на енглеском језику „Петар Краљ – велики српски глумац” 1941 – 2011 живео у Милешевској 38.
У знак сећања на Петра Краља, који је поезију волео и више од глуме, данас ће се на Врачару одржати друго такмичење основаца и средњешколаца у рецитовању „Краљевство поезије 2014”.

Бета
објављено: 04.04.2014.

 

02. april 2014.

СЛАВНА ФЛОРЕНС – вечерас премијера!

Наша нова представа СЛАВНА ФЛОРЕНС, Питера Квилтера у режији Ђурђе Тешић премијерно ће  бити изведена вечерас на сцени „Петар Краљ“,  у 20.30.

СЛАВНА ФЛОРЕНС је истинита прича о Флоренс Фостер Џенкинс, најгорој певачици на свету, која је четрдесетих година у Њујорку била омиљена музичка атракција. Флоренс Џенкинс се прославила оперском каријером, иако није умела да пева. Комад прати њен живот у време када њена каријера достиже врхунац – наступом у Карнеги холу!
Ипак прича о Флоренс Џенкинс је топла људска прича, јер су њена огромна љубав према музици и ексцентрични ентузијазам били толико заразни да су били јачи од недостатка талента.
Овај бродвејски шоу и велики позоришни хит, први пут је изведен у Лондону, на Вест Енду 2005. године, када је био номинован за престижну „Лоренс Оливије” награду као најбоља нова комедија.

Играју: Горица Поповић, Иван Михаиловић и Тамара Драгичевић.

Сценограф је Зорана Петров, костиме је осмислила Горица Поповић, а корепетитор је Миша Цвијовић.

slavna-florens

28. mart 2014.

Данас – Сећање на ЉУБИШУ БАЈУ БАЧИЋА (1922-1999)

Атеље 212 ће вечерас, 28. марта у 20. 30 часова, обележити 15 година од смрти свог глумца Љубише Баје Бачића. Позивамо све поштоваоце позоришта да се заједно са нама сете глумачких бравура, чувених духовитих досетки и анегдота и јединствене поезије нашег Баје Бачића.
Улаз је слободан.

BAJA

ЉУБИША БАЧИЋ (Сокобања, Краљевина СХС, 30. децембар 1922 — Београд, СР Југославија, 24. март 1999) до рата је живео и учио школу у Нишу. После рата студирао је у Београду архитектуру и историју уметности. Бавио се новинарством у листу „Пионир“ и дечијој редакцији Радио Београда. Од 1950. године је глумац, члан београдских позоришта: Београдске комедије, Београдског драмског позоришта, Савременог позоришта и Атељеа 212.
Написао је две драматизације романа: „12 столица“ Иљфа и Петрова и „Зли дуси“ Ф.М. Достојевског. Његову комедију „Мајстор с мора“ извела је Београдска комедија. Објавио је две збирке поезије „Стена гологлава“ 1985, за коју је добио награду “Милош Црњански” и „Мој животе мало ли те има“ 1999, коју је приредио Феликс Пашић.
Остварио је низ улога на филму и телевизији. Своју популарност је стекао синхронизовањем цртаних филмова који су се емитовали на Телевизији Београд током 1980-их и раних 1990-их. Једна од његових најпознатијих песама је „Бољи живот“ коју пева Дадо Топић на одјавној шпици истоимене серије. Током 1996. и 1997. године објављује текстове у часопису Лудус.

27. mart 2014.

Данас је Светски дан позоришта!

Овај значајни датум, у Атељеу 212 ће се обележити традиционалним читањем међународне поруке, коју је за ову годину написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли,  пре почетка наших вечерашњих представа:

Сцена „Мира Траиловић“ – РЕВИЗОР, Н.В. Гогоља у режији Иве Милошевић – 20.00
Сцена „Петар Краљ“ – ПОМОРАНЏИНА КОРА, М. Пелевић у режији Горана Марковића – 20.30

На иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ), већ више од 50 година од 1961. године, широм света обележава се Светски дан позоришта, 27. март. Први пут у Хелсинкију, а затим у Бечу на деветом ИТИ конгресу, јуна 1961. године, тадашњи председник Арви Кивимаа из Финске, предложио је да се прославља Светски дан позоришта. Његов предлог је прихваћен са одушевљењем. Од тада се сваког 27. марта (дан отварања Театра нација 1962. у Паризу) обележава Светски дан позоришта на различите начине.
На тај дан позоришта у свету, национални центри Међународног позоришног института и читава међународна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације, од којих је најважнија традиционална међународна порука коју, на позив ИТИ-ја, увек пише позоришна личност светског угледа. Порука се преводи на више од 20 језика, чита пред десетинама хиљада гледалаца у позориштима, штампа и емитује у стотинама новина, часописа, радио и тв станица на свим континентима
Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962. Ове године поруку је написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли.

ПОРYКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2014:

Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе.
Под крошњама у засеоцима, на модерно опремљеним сценама светских метропола; у школским дворанама, на пољима, у храмовима; у страћарама, на трговима, у друштвеним центрима и градским подземљима, сједињавамо се путем пролазних позоришних светова које стварамо да бисмо изразили сву нашу сложеност, разноликост, рањивост, како у живом телу тако и у даху, у гласу.
Окупљамо се да плачемо и да се сећамо; да се смејемо и проматрамо; да учимо, афирмишемо, замишљамо. Да се дивимо достигнућима технологије и оваплоћујемо богове. Да нас оставе без даха наше могућности поимања лепоте, саосећања и монструозности. Да осетимо енергију и моћ. Да славимо богатство наших културних разлика и премостимо границе које нас раздвајају.
Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Поникао из заједнице, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Упреже наше језике, ритмове и покрете и отвара нови простор међу нама.
А ми, уметници који радимо са овим древним духом, ми осећамо изазов да га урежемо у наша срца, идеје, наша тела како бисмо открили стварност у свој њеној световности и блиставој мистерији. Али, у овој епохи у којој се толики милиони људи боре за опстанак, пате под опресивним режимима и грабежљивим капитализмом, беже од конфликата и невоља, у којој нашу приватност нарушавају тајне службе, а наше ре чи контролишу наметљиве власти; у којој су шуме уништене, врсте искорењене, океани отровани: шта смо ми то дужни да откривамо?
У овом свету неједнаких моћи где најразличитији хегемонијски слојеви покушавају да нас убеде да су један народ, раса, род, сексуално опредељење, религија, идеологија, културни оквир супериорнији од других, да ли је заиста одржива идеја да уметности треба да буду одвојене од друштвених агенди?
Да ли ми, уметници из арена и са сцена, треба да се прилагођавамо пречишћеним захтевима тржишта, или пак треба да искористимо моћ коју имамо: да утремо пут у срцима и памћењу друштва, да окупљамо људе око себе, инспиришемо, опчињавамо и информишемо, и да стварамо један свет наде и сарадње отвореног срца?
Превод са енглеског: Душана Тодоровић

bret

БРЕТ БЕЈЛИ је јужноафрички драмски писац, дизајнер, редитељ, аутор инсталација и уметнички директор продукцијске куће ТWВ. Радио је широм Јужне Африке, у Зимбабвеу, Уганди, Хаитију, Демократској Републици Конго, у Великој Бртитанији и у Европи.
Његове хваљене иконокластичне драме, које пропитују динамику пост-колонијалног света, укључују представе БИГ ДАДА, ИПИ ЗОМБИ? и МАМБО ЏАМБО, медЕа и ОРФЕУС. Аутор је перформанс инсталација ЕГЗИБИТ А и ЕГЗИБИТ Б.
Његова дела су играна и излагана у Европи, Аустралији и Африци, и освојила су неколико награда, укључујући и златну медаљу за дизајн на Прашком квадријеналу (2007). Био је председник жирија Прашког квадријенала 2011, и члан жирија на ИТИ-јевом такмичењу „Музичко позориште данас“ у марту 2013.
Режирао је отварање Светског самита уметности и културе у Јоханесбургу (2009), а од 2006-2009 и отварања Међународног фестивала уметности у Харареу. Од 2008. до 2011. био је селектор јединог јужноафричког јавног уметничког фестивала у Кејптауну.

Sledeća strana »