Вести

24. октобар 2014.

Комеморација и испраћај за кремацију поводом смрти МАРИЈЕ ЦРНОБОРИ

Комеморација поводом смрти МАРИЈЕ ЦРНОБОРИ одржаће се у уторак, 28.октобра у 11 часова на Сцени „Љуба Тадић“ Југословенског драмског позоришта, а истог дана у 13 часова је почетак испраћаја за кремацију на Новом гробљу.

Preminula-glumica-Marija-Crnobori_ca_large

24. октобар 2014.

Сећање Марије Црнобори – Атеље 212 кућа свих глумаца

Атеље је био кућа свих глумаца Београда и режисери су могли бирати одговарајуће за свој пројекат. План је био широк: нова домаћа дјела и класика цијеле Југославије, страна дјела, портрети глумаца и књижевника, монодраме, пантомиме, заправо све што личи на позориште, а има квалитет и може да стане на ту малу сцену.
Једног дана Мира Траиловић нам је казала: „Добићемо дворану“. То је био клуб „Борбе“ у Борбиној згради. Појавио се Радош Новаковић. Дошао нам је пријатељ и први управник новог простора. Висок, танак, проређене црне косе, са очима срндаћа а брцима као мала густа четка. Лијепо лице. Лијено се њихао. Руке су му биле лијепе и пунашне, мале, с прстима мало пунијим, тако да сам увијек мислила може ли чврсто стиснути песницу и треснути о сто. Нисам то дочекала. Духовито, интелигентно, засићено су му клизиле ријечи и мисли. Топао глас одавао је доброг човјека. Играла сам Софкину мајку Тодору у његовом филму „Софка“.
Радош Новаковић био је двије године управник. Након њега дошао је Бојан Ступица и дао своју јарку боју Атељеу. Саградио је и нову зграду. Мира је била и Бојанов замјеник. Атеље 212 се ширио и наједанпут почео губити свој први облик, што је и нормално.
Као прву представу у новом позоришту играли смо Гетеовог „Фауста“. У то се вријеме играо „Фауст“ у пријеводу Тита Строција, у Загребу, у Хрватском народном казалишту, па је идеја лако дошла, јер је у плану нове позорнице била и класика, још неприказивана у Београду, а у камерном облику.
„Квартет“ је пробао „Фауста“. Концертно, наравно. Требало је „Фауста“ добрано кратити. То је учинио Мата Милошевић, тако да су најважнији текстови подијељени на нас четворо и били смо сви задовољни. Забављали смо се.
Нема кулиса, само једна столица са високим наслоном. Стојимо, корак-два лијево и десно, ја сједнем који пут… Да, и Фауст – Мата је мало сједио, Мефисто – Љубиша је обилазио столицу, Вики – спајач сцена или читач, посебно је стајао за пултом. Све је било скучено, али довољно, јер је ријеч била важна. Заправо смо нас четворо били глумци ријечи, а како се важност ријечи у позоришту често заборавља и занемарује, ми смо у том позоришном тренутку дјеловали као „новина“. Пробали смо.
Дворана се архитектонски прилагођавала од клуба у театар. Постављено је 212 столица. Бројали смо их. Тачно 212. Сви су културни радници почели говорити о потреби за једним театром с „новим тенденцијама“, о авангарди и, ето, дошла су „нова“ настојања. А како то позориште није имало све потребне реквизите да би било „право“ позориште, назвали смо га сви заједно Атеље. Дакле – Атеље 212.
Требало је да у почетку буду три представе недељно. Новина је била и што смо публици били сасвим близу, па је могла примјетити сваку и најмању промјену на глумачком лицу, могла је чути шуштање хаљине. Могли су нам видјети пломбу у зубима и могли смо им без напора пружити руку и руковати се с првим и другим редом. Та близина им је годила и били су тихи и затечени.
И нама је близина била интересантна. Није требало савладавати простор, а да се то „не примјећује“. То је свакако новина за публику, а нама згодно, јер смо са много мање средстава могли постићи добре резултате. Тај подухват, као новину, имао је у виду и Градски одбор, кад нам је дао релативно велику своту од два милиона динара, која ће ипак једва покрити трошкове новог позоришта до краја године.

Марија Црнобори

feljton-Crnobori

 

23. октобар 2014.

Преминула МАРИЈА ЦРНОБОРИ

Једна од најзначајнијих глумица, највећа трагеткиња свог доба и чланица Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања, Марија Црнобори, преминула је 21. октобра у 96. години у свом стану у Београду.
Родила се у Истри, у малом месту Бањоле код Пуле, 1. октобра 1918. године. Њени глумачки почеци били су у ангажманима у загребачком ХНК и Народном позоришту у Ријеци, у коме је врло брзо постала права звезда сцене.
Године 1947, на позив Бојана Ступице, са редитељем и супругом Марком Фотезом је из Истре је прешла у Београд у који доноси своје глумачке таленте, врхунски професионализам и праву посвећеност раду на изградњи једног новог театра – Југословенског драмског позоришта. Своје најважније улоге остварила је на Великој сцени Југословенског драмског: Софоклову Антигону, Расинову Федру, Шекспирову Леди Магбет (Магбет) и Регану (Краљ Лир), Гетеову Ифигенију (Ифигенија на Тауриди). Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта, Цанкаревом Краљу Бетајнове као Францка; постала је стуб-ослонац репертоара ове Куће: насловне улоге у драмама Љубов Јароваја К. Трењова и Кандида Б. Шоа, Софија Александровна у Чеховљевом Ујка Вањи, Јула у Пери Сегединцу Лазе Костића, Катарина Ивановна у представи Браћа Карамазови Достојевског, код Крлеже Клара у Леди, Јадвига Јасенска у На рубу памети и Лаура Лембахова у У агонији, Клер у Женовим Слушкињама, Јокаста у Христићевим Чистим рукама…
Са Марком Фотезом је учествовала и у етаблирању Дубровачких љетних игара (Офелија у Хамлету 1952. и Гертруда 1956, Титанија у Сну летње ноћи, Ида у Дубровачкој трилогији и друге улоге).
Прву реплику на сцени новооснованог позоришта Атеље 212, у малој сали старе зграде “Борбе”, изговорила је Марија Црнобори у концертном извођењу Гетеовог “Фауста” у режији Мире Траиловић, 12. новембра 1956. године, у коме су поред ње играли и Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић.
Награђивана је и одликована највећим признањима за посебна остварења и животно дело као што су Стеријина награда (1968), Октобарска награда града Београда (1960), Седмојулска награда за животно дело (1974), Добричин прстен (1992). Године 2009. свечано јој је додељена Повеља Сабора чакавског пјесништва Жмињ а 2013. на Дан државности Републике Србије председник државе Томислав Николић одликовао ју је Сретењским орденом Трећег реда.

kul-crnobori-MALA

21. октобар 2014.

Новембарски репертоар са ценовником

FFblagajna Repertoarnovembar latinica-01-01 (1)

 

15. октобар 2014.

Четврт века без Данила Киша

Навршава се 25 година од смрти великог књижевника Данила Киша.
Киш је рођен 1935, а преминуо је у Паризу 15. октобра 1989. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Данило Киш био је романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика. Био је члан САНУ, дипломирао је светску књижевност у Београду.
Био је драматург позоришта „Атеље 212″ и лектор за српски језик у Стразбуру, Бордоу и Лилу.
Нека од његових дела су – романи „Псалам 44″, „Мансарда“, „Башта, пепео“, „Пешчаник“, приповетке „Рани јади“, „Енциклопедија мртвих“, драма „Електра 70″.
Почео је као песник, а потом се окренуо прози којом је у другој половини 20. века извео поетички преокрет у српској књижевности.

kis2

Следећа страна »